Udruženje danas

MEĐUNARODNO UDRUŽENjE METODOLOGA DRUŠTVENIH NAUKA

Savremeni svet i njegovu perspektivu danas karakterišu sve složenije i teže rešive situacije sa povećanom ulogom naučnih saznanja u društvenim procesima. Sa rastom značaja i uticaja naučnih saznanja u razvoju ljudskog društva rastu i pogodnosti za realizaciju neadekvatnih naučnih istraživanja društva kao i mogućnosti zloupotrebe rezultata tih istraživanja.

Otuda razvoj metodologije društvenih nauka i posebnih metodologija unutar nje i njihova dosledna i odgovorna primena mogu doprineti razvoju savremenih društava i njihovom političkom, ekonomskom, pravnom, socijalnom, kulturnom i tehnološkom prosperitetu.

Da bi se podstakao brži razvoj metodologije društvenih nauka i posebnih metodologija unutar nje, krajem 2009. godine osnovano je Međunarodno udruženje metodologa društvenih nauka, kao dobrovoljno, nevladino, nestranačko i neprofitno udruženje sa sedištem u Beogradu. Možda se nameće pitanje zašto je osnovano Međunarodno udruženje metodologa baš u naučnom polju društvenih nauka? Odgovor je veoma jednostavan. Nauka i naučna istina, odnosno istinita naučna saznanja su međunarodna po svom nastajanju i po posledicama koje izazivaju. Valjana, pouzdana i validna naučna saznanja mogu nastati isključivo valjanim izborom i adekvatnom primenom naučnih metoda, tehnika, instrumenata i postupaka, čime se težišno bavi naučna metodologija.

Udruženje je formirano zbog sve veće potrebe za valjanim i pouzdanim dijagnostičkim i prognostičkim istraživanjima društvenih kretanja. Svaka proizvoljnost u naučnom istraživanju društvenih pojava i procesa dovodi do pojave pogrešnih rezultata. Da problem bude veći takvi rezultati mogu usmeravati proces odlučivanja i društvena ponašanja u pogrešnom smeru. Posledice izazvane navedenom situacijom mogu potrajati decenijama pa i stolećima.

Da bi se izbegle takve greške i obezbedila kompetentnost u naučnim istraživanjima društva, neophodno je veće oslanjanje na Metodologiju društvenih nauka. Kompetentna naučna istraživanja savremenih društvenih pojava i procesa mogu se realizovati samo uz podršku vrsnih poznavalaca Metodologije društvenih nauka i nauka koje pripadaju ovom korpusu nauka. To su, nesumnjivo, oni naučni radnici koji su magistrirali i doktorirali iz oblasti Metodologije društvenih nauka, odnosno iz oblasti metodologija posebnih nauka u korpusu društvenih nauka, koje je bilo neophodno okupiti i organizovati u okviru našeg strukovnog međunarodnog udruženja.

Misija metodologa društvenih nauka

Strateška misija metodologa društvenih nauka, kao i metodologa u drugim poljima nauke, jeste da razvijaju postojeće i otkrivaju nove metode sticanja naučnog saznanja, ali i da razrešavaju probleme konceptualizacije i projektovanja naučnih istraživanja.

Ciljevi metodologa društvenih nauka

Glavni ciljevi metodologa društvenih nauka su:

  1. da se kritički odnose prema svim istraživanjima u društvenim naukama;
  2. da ukazuju na posledice neadekvatnih naučnih istraživanja;
  3. da se protive realizaciji nastave iz oblasti metodologije od strane nestručnih lica;
  4. da neprekidno ukazuju na potrebu za otkrivanjem naučno istinitih saznanja i
  5. da permanentno ukazuju na štetnost kvazi naučnih podataka i saznanja na razvoj savremenih društava.

Zadaci metodologa društvenih nauka

Na dostignutom nivou razvoja savremenih država, metodolozi društvenih nauka angažuju se na realizaciji sledećih strateških zadataka i to na:

  1. razvoju i afirmaciji metodologije društvenih nauka;
  2. korektnoj primeni metodoloških i metodičkih saznanja u naučno-istraživačkoj i stručnoj praksi;
  3. naučno-metodološkom obrazovanju i usavršavanju naučno-istraživačkih kadrova i njihovoj promociji;
  4. vrednovanju naučnih istraživanja, korektnoj primeni naučno-metodoloških saznanja i doprinosu razvoju tih saznanja;
  5. adekvatnom učešću kompetentnih naučnih radnika – metodologa u naučnim istraživanjima društva, razvoju uslova za takva istraživanja i njihovoj primeni u društvenoj praksi;
  6. izdavanju naučnih monografija, edicija, knjiga, udžbenika, priručnika i drugih publikacija iz oblasti metodologije društvenih i humanističkih nauka i posebnih metodologija unutar njih.

Za nepunih deset godona postojanja i rada, Međunarodno udruženje metodologa društvenih nauka je stasalo u prestižno međunarodno strukovno udruženje u jednoj, za društveno-humanističko naučno obrazovno polje, značajnoj oblasti – metodologiji naučnih istraživanja, koja predstavlja osnovu za sticanje fundamentalnih, epistemioloških saznanja neophodnih za sistemsko bavljenje naučnim istraživanjima u svim društvenim oblastima.

U ostvarivanju svoje uzvišene naučne misije, Međunarodno udruženje metodologa je u proteklih devet godina, u saradnji sa relevantnim naučnim ustanovama u pojedinim zemaljama organizovalo više naučnih konferencija kao što su: „Uloga prognostičkih istraživanja u razvoju savremenog društva“, „Uloga futurologije u istraživanju savremenih država“, „Značaj aplikativnih istraživanja za razvoj nauke i rešavanje problema društvene prakse“. U narednih nekoliko godina, Udruženje ima u planu da organizuje još dve međunarodne naučne konferencije i to: “Uloga fundamentalnih istraživanja u razvoju savremenih država”, a potom i “Uloga razvojnih istraživanja u ostvarivanju prosperitetnog razvoja društva”, a kasnije i druge naučne skupove koji će se baviti značajnim društvenim temama.

U svom bogatom naučnom radu, Međunarodno udruženje metodologa neposredno sarađuje sa obrazovnim i naučnim ustanovama, vladinim i nevladinim organizacijama, uključujući i akademije nauka i strukovna naučna udruženja. Članovi Udruženja metodologa svake godine javno publikuju na desetine izuzetno vrednih naučno-metodoloških dela i učestvuju na velikom broju naučnih skupova posvećenih unapređenju nauke i naučnoistraživačke delatnosti.

Sagledavajući aktuelno stanje opšte metodologije i posebnih metodologija pojedinih naučnih oblasti u svim poljima nauke, Međunarodno udruženje metodologa društvenih nauka zaključuje da je naučna metodologija danas podcenjena i da je dovedena u pitanje njena adekvatna primena. Metodologija kao bazična nauka za usmeravanje i vođenje naučnih istraživanja, je danas ugrožena više nego ikada ranije. Na mnogim visoko obrazovnim i naučnim ustanovama ne izučava se opšta metodologija i posebne metodologije nauka. Vrlo često naučnu metodologiju predaju profesori koji uopšte nisu slušali nastavu iz ovog predmeta na prethodnim nivoima školovanja. Dešava se da nastavne materijale iz metodologije naučnoistraživačkog rada (skripte, priručnike, pa čak i udžbenike) objavljuju potpuno nekompetentna lica. U praksi se dešavaju čak i situacije da se nastava iz metodologije naučnih istraživanja na doktorskim akademskim studijama izvodi po kvazi naučnim udžbenicima. Tako nekompetentni nastavnici, mentori i članovi komisije proizvode još nekompetentnije buduće naučne radnike. Ukoliko se hitno ne preduzmu odgovarajuće mere, to može dovesti do katastrofalnog stanja u osposobljavanju naučnog podmlatka. Ovakvo stanje u oblasti metodologije naučnih istraživanja preti da obesmisli bavljenje naučnim radom, degradira nauku i onemogući ostvarivanje njene primarne društvene funkcije koja se ogleda u generisanju i usmeravanju razvoja savremenih društava.

Zbog sve primetnijeg opadanja kvaliteta univerzitetske nastave iz oblasti opšte metodologije i posebnih metodologija nauka, naročito na doktorskim i postdoktorskim studijama, Međunarodno udruženje metodologa društvenih nauka poziva nadležne društvene institucije koje usmeravaju razvoj visokog obrazovanja i nauke u svim zemljama, da u interesu unapređenja naučnoistraživačke delatnosti i dugoročnog osposobljavanja kompetentnog naučnog podmlatka, na odgovoran način urede oblast metodologije naučnoistraživačkog rada u svim poljima nauke, prema sledećim kriterijumima:

  1. Da se na fakultetima i visokim školama, na svim stepenima obrazovanja, uvede jednosemestralna ili dvosemestralna realizacija nastavnih sadržaja iz oblasti: a) opšte metodologije i b) metodologije posebnih nauka koje se izučavaju unutar pojedinih naučnih polja i oblasti nauke.
  2. Da nastavne sadržaje iz oblasti metodologije pripremaju verifikovani i osposobljeni metodolozi u saradnji sa andragozima, psiholozima i profesorima fundamentalnih predmeta iz pojedinih oblasti nauke.
  3. Da se u naučnim institutima, privredi, javnoj upravi i javnim službama ne započinju realizacije naučnoistraživačkih projekata bez učešća verifikovanog i kompetentnog metodologa.
  4. Da se ne odobravaju i iz državnog budžeta ne finansiraju naučna istraživanja bez podnošenja valjanog, kompetentno izrađenog i od nadležne institicije odobrenog projekta istraživanja.
  5. Da se za izvođenje univerzitetske nastave iz metodologije naučnog istraživanja akredituju samo profesori univerziteta i naučnici iz instituta koji su doktorirali iz oblasti opšte metodologije i posebnih metodologija pojedinih naučnih oblasti i naučnih disciplina unutar tih oblasti, kao i naučnici koji su objavili dovoljan broj kompetentno recenziranih i zapaženih naučno-metodoloških radova (monografija, studija, projekata, udžbenika i naučnih radova objavljenih u referentnim naučnim časopisima i zbornicima radova sa naučnih skupova).
  6. U slučajevima nedostatka naučnog kadra koji ispunjavaju ove kriterijume, neophodno je organizovati njihovo kontinuirano (godišnje) naučno-metodološko osposobljavanje, bez kojeg ne treba izdavati licence za rad naučnim i obrazovnim ustanovama.

Međunarodno udruženje metodologa društvenih nauka preporučuje državnim i privatnim fakultetima, visokim školama i akademijama u svim zemljama da u matičnim obrazovnim ustanovama analiziraju postojeću strukturu i kvalitet studijskih programa, te osposobljenost postojećih i angažovanih naučnih kadrova za izvođenje univerzitetske nastave iz opšte metodologije i posebnih metodologija nauka, naročito na drugom i trećem nivou studija.

Bez razvoja opšte metodologije nauka i specijalnih metodologija posebnih naučnih oblasti nema istinitog naučnog saznanja, a bez istinitog, objektivnog i proverljivog naučnog zaznanja nema razvoja savremenog društva. Zato je neophodno permanentno izgrađivati visoke metodološke kriterijume.

U konceptualizaciji i realizaciji naučnih istraživanja nezamenjivu ulogu imaju metodolozi. U skladu sa tim Međunarodno udruženje metodologa društvenih nauka izražava spremnost da u tom pravcu pruža permanentnu stručnu pomoć i podršku nadležnim državnim institucijama, organizacijama i ustanovama, posebno nacionalnim savetima za visoko obrazovanje, komisijama i nacionalnim agencijama za akreditaciju i proveru kvaliteta, ministarstvima za prosvetu i nauku vlada svih zemalja u kojima postoje nacionalna udruženja ili sekcije metodologa društvenih nauka.

Komunikacija sa Međunarodnim udruženjem metodologa društvenih nauka može se ostvariti preko Upravnog i Nazornog odbora, predsednika, zamenika predsednika, podpredsednika i generalnog sekretara Udruženja. Kontakti sa organima Međunarodnog udruženja metodologa društvenih nauka objavljeni su na sajtu Udruženja.

U cilju unapređenja stanja u oblasti metodologije društveno-humanističkih nauka, Međunarodno udruženje metodologa poziva metodologe iz svih zemalja evrope i sveta koji su završili doktorske ili magistarske (master) studije iz oblasti metodologije društvenih nauka i posebnih nauka unutar nje, kao i naučnike iz instituta i istraživačkih centara koji su objavili više monografija, knjiga, udžbenika i drugih naučnih radova iz oblasti metodologije društvenih nauka i univerzitetske profesore koji duži niz godina uspešno izvode nastavu iz metodologije, a objavili su više recenziranih naučnih radova iz ove oblasti da se priključe Udruženju metodologa društvenih nauka.

Članstvo u Udruženju metodologa društvenih nauka može biti kolektivno i pojedinačno. Jedini uslov jeste da se kolektivni ili pojedinačni subjekti bave istinskim naučnoistraživačkim radom, da podržavaju rad Udruženja, prihvataju ciljeve i Statut Udruženja i da plaćaju članarinu. Iznos članarine na godišnjem nivou za kolegtivne članove iznosi 50 evra, a za pojedinačne članove – 17 evra u dinarskoj protivrednosti, po srednjem kursu Narodne Banke Srbije, na dan uplate.